Марко Миљанов књазу Николи
Одговор,
чујући за жалосни догађај, који се збијо посљедњи дана са Србијом,
не могох премучат да коју не речем о српској несрећи и о Вашој
сталној непоколебимости.
Прими Твоју књигу, Господару,
У којој ми за Србију кажеш,
За Србију и Милана Кнеза,
Да је свету клетву погазио,
И издао тебе на мегдану,
Да се цару Амиду вратио
И крваву сабљу пољубио,
Ал га нека да га Бог убије!
Него жалим тебе, Господару,
Е си брацком издајом уцвјељен.
Невоља је, чудити се није.
Ах издајо, да те Бог убије,
Докле но ћеш трајат међу Србе?
Па бих мога штету прегорети,
Ал не могу жалосну срамоту,
Што на Србе такво име паде,
Те ми старе повређује јаде.
Али опет нећу нарицати
За Србијом и њеним издајством,
Но се хвалит, веселит и дичит
Са јунаштвом твојим Господару,
Које славно доби на мегдану
И које ће свему Српству сјати,
Које ће ти име спомињати
И њиме се пред свијетом дичит.
Ко гођ има нужду од Турака
Свако гледа тебе Господару,
Свак од тебе чека избављење;
Том се истом Арбанија нада
Постојбина славног Кастриота
Њени фратри и други витези
Долазе ми јутром и вечером
Они траже од тебе помоћи
И чекају твоје заповједи,
Да се твојој држави придруже
Проти дивји орда Амидови.
Свак те тражи и свако те слови;
Јунаци ће свагда те тражити,
Јер ко има срца јуначкога
Он би воли с таквијем јунаком
У планини поштено живјети,
Но ђе друго царем се назвати.
Да си здраво мили Господару,
Да ти Бог да здравље и весеље,
Који браниш јуначко поштење
На час свјету све, што му је драго,
А мени је такво срце благо!
Медун
23-II. 1877.
Ваше Свјетлости вјерни слуга.
В. Марко Поповић
